ceo tekst dostupan na linku.
U periodu globalne konfrontacije ne izostaje primena hibridnih dejstava. Tokom perioda hladnog rata ovakve aktivnosti su nazivane različitim imenima zavisno od autora i njihovih ideoloških pozicija. Neki od poznatijih koncepata su specijalni rat, aktivne mere, duboke operacije, refleksivna kontrola, kognitivni rat i na kraju hibridni rat. Zavisno od terminologije vidimo da dominira reč rat., One of definition of war as a legal condition, which equally permits two or more groups to carry on a conflict by armed forces (Walzer 2000). Ukoliko se koristi termin rat kao definicija političkog sukoba, on svakako sadrži svoje političke ciljeve. Što ćemo i dokazati u ovom radu kako se politički ciljevi Ruske Federacije ostvaruju na slučaju Srbije putem hibridnih dejstava.
Od izuzetne naučne važnosti je pravilno razlikovati termine, pojmove i grupe pojmova kako bi mogli adekvatno primeniti mehanizme zaštite u praksi. Potrebno je sagledati koji su to pojavni oblici ugružavanja, koji su nosioci i koji su ciljevi. Još uvek je živa debata o tome da li napad hibridnim dejstvom može pokrenuti mehanizme kolektivne bezbednosti. Ukoliko analiziramo ruska hibridna dejstva treba voditi računa o kapacitetu društva da se odbrani. Hibridna dejstva su uspešna iz razloga što se ne percipiraju kao imanetna pretnja, već imaju svoje nagrizajuće i dugotrajno dejstvo. Kada već posledice hibridnog delovanja postanu uočljive u tom trenutku je već nastupila veća ili manja paraliza državnih organa i društva u celosti.
Potrebno je razgraničiti da se sve države na svetu bore za naklonost drugih. Međutim potrebno je razlikovati javnu diplomatiju od upotrebe neregularnih taktika koje se koriste da bi se uticalo na ponašanje, odluku i stavove donosioca odluka i javnog mnenja.
Šta je hibridni rat? Termin se prvi put pojavljuje u magistraskoj tezi pukovnika Roberta Volkera 1998 godine, gde navodi da se hibridni rat je ono što leži u međuprostoru između specijalnog i konvencionalnog ratovanja (Walker, 1998). Ako rat vode zakonite i konvencionalne snage čija su dejstva ograničena humanitarnom pravom, ona možemo zaključiti da se hibridni rat vodi vojnim pravilima od strane neregularnih snaga oružanim i neoružanim sredstvima.
Hibridnog dejstva kao planskog, organizovanog, unapred pripremljenog, koordinisanog, ekonomičnog delovanja državnih aktera protiv civilnog stanovništva, institucija i interesa suverenih država, uz sastavnu upotrebu principa vojne taktike i obaveštajnog rada, u prvom redu subverzivnog delovanja sa konačnim ciljem paralisanja društva, državnog sistema sračunatog u prinudi radi ostvarenja određenih ustupaka i željenog postupanja države u celini (Životić, Obradović 2022). Definicija nam ukazuje da hibridna dejstva nisu stihijske aktivnosti, niti predstavljaju ekcese. Spoljnopolitički ciljevi su usko povezani sa operativnim ciljevima hibridnih dejstava. Sve nabrojano odavno je poznato u nauci bezbednosti kao aktivne mere, I njihov čuveni proizvod dezifnormacija. Krajnji cilj ovih aktivnosti je politički uticaj na državu I njeno stanovništvo. U periodu hladnog rata ove aktivnosti su bile usmeravane na javno mnjenje koje bi kasnije pravilo pritisak prema političkim nosiocima vlasti. In Soviet intelligence doctrine, the concept of “active measures” cover a wide span of practices including disinformation operations, political influence effort, and the activates of Soviet front groups and foreign communist parties (Kux, 2019).
Ukoliko zamenimo reč sovjetski u ruski videćemo da u manifestaciji aktivnih mera nema značjnijih promena. Danas umesto finasiranja komunističkih partija I terorističkih organizacija finansiraju se desničarske I nacionalističke političke partije I grupacije. Matrica je ostala istovetna kao iz perioda hladnog rata, a održava se u ocrnjivanju protivnika. Grof Vladmir Volkov u svojim esejima kada piše o sovjetskoj propagandi, on razlikuje belu, sivu I crnu propaganda. Kroz analizu sadržaja pojma aktivne mere uviđamo da su ključne dve komponente. Prva je projektovanje uticaja, a druga je plasiranje dezinformacija kao alata. Upravo dezinformacije su osnovna odlika aktivnih mera. Putem njihovog plasiranja stvara se pogrešna percepcija od strane javnog mnenja, kako bi dezinformacije bile uspešne one se kultivišu, planski plasiraju uz prikrivanje izvora. Ukoliko je reč o sivoj propaganda nalogodavac je poznat, a sadržaj lažan ili manipulativan. A u slučaju crne propagande prikrivene se u I zamaskirane veze između nalogodavca odnosno kreatora I izvršioca aktivnih mera.
Dakle aktivne mere odnosno hibridno dejstvo predstavlja savremeni oblik konflikta koji se odvija na takav način da ne isprovocira konvencionalan odgovor. Ključno pitanje koje se postavlja da li se na dezinformaciju može odgovoriti dezinformacijom? Da li će šteta koju je izazvala jedna dezinformacija može biti nadoknađena u vidu odmazde drugoj strani plasiranjem dezinformacije? Naravno da hibridni sukob nije moguće voditi kao konvencionalan. Na terenu hibridnog sukoba ili ćete uspešno onemogućiti ili nećete hibridni nastup.
Autor: Darko Obradović