AUTOR: Ruben Mehrabyan , programski koordinator u Jermenskom institutu za međunarodne i bezbednosne odnose - AIISA
Alijeva lubok-groteskna korumpirana diktatura, pod kojom doživotni predsednik Alijev nagrađuje potpredsednika Alijeva Ordenom Alijeva u Alijevskoj palati na Alijevoj aveniji na Alijevljev rođendan, dobila je odobrenje Moskve i posle ponoći 13. septembra pokrenula je rat protiv R. Jermenije u kojoj su se naši gubici pokazali veći nego tokom čitavog Četvorodnevnog rata 2016. Ničim izazvana agresija, invazija na međunarodno priznatu teritoriju Jermenije i okupacija nekoliko desetina kvadratnih kilometara koja traje do danas. Usledila je harkovska sramota „druge armije sveta“, kada su teritorije zauzete , kao rezultat četvoromesečne tvrdoglave i krvave borbe, ruske trupe napustile nakon skoro 100 kilometara briljantnog proboja Oružanih snaga Ukrajine. Za manje od nedelju dana, napuštena je velika količina vojne opreme,municije i materijala, u tolikoj meri da se u Ukrajini to zove „Putinov lend-liz“.
Nakon toga, Кremlj je u žurbi krenuo u napad na demokratsku Jermeniju koristeći Azerbejdžan. Nada u poraz „nekonstruktivne“ Jermenije, gde se nalazi na desetine hiljada Rusa pobeglih od bezakonja i agresivne “pobede”, našlo utočište pred Samarkandski samit „autoritarne internacionale“ (ne računajući, naravno, Indiju). ) ponovo bi Moskvu učinila „neophodnom“ u regionu gde će spasavati: u Jermeniji – živote, u Azerbejdžanu – reputaciju „duhovno bliskog režima“ zalivenog u krv i prevarenih „širokih masa naroda“ koji ga podržavaju, koji , i posle „pobede“, nastavljaju da uživaju samo jedno jedino pravo u pozadini njihovog punog bezakonja – pravo da prkosno, u teoriji i praksi, mrze sve jermensko.
Region i svetska zajednica, po logici Moskve, trebalo je da se suoče sa činjenicom da će do tada moralno i politički uništena vlast u Jerevanu videti jedini spas u pristupanju „unijskoj državi“, a svet će moliti Moskvu da „eliminiše haos” i „dovede stvari u red” u zoni njenog „uticaja”. Jermeniji bi bio ponuđen „kompromis” prema kojem bi „zangezurski koridor” bio prebačen pod „privremenu okupaciju” i punu kontrolu Rusije, a „proširenje i produbljivanje ekonomskih odnosa sa Rusijom” bi se odvijalo preko Azerbejdžana. komunikacije sa „dobrim ponašanjem Jermena“ i „velikodušnošću“ Apšeronskog mesara. Na kraju krajeva, par dana ranije, slogan „Jermenija je Arcah i to je poenta“ koji je bacila „peta kolona“ u Jerevanu upravo je nosila takvo semantičko opterećenje u sebi, I to ne uzalud.
Međutim, pored vojne avanture u Ukrajini, ovakva idejna nije ni ovde zaživela i pretvorila se u potpuni politički bankrot Moskve. Pre svega, vojni planovi su propali zbog neviđene hrabrosti jermenskog vojnika - branioca. Politički su pukli i kada se Jermenija odmah obratila ne samo ODКB-u, i ne toliko za pomoć, koliko za lustraciju potpunog apsurda ove mrtvorođene organizacije, ali i Savetu bezbednosti UN, što nije učinila posle ruskog ubeđivanja u maju 2021, kada su azerbejdžanske trupe izvršile invaziju na područje jezera Sev Lič na granici dan posle Lavrovljeve posete Bakuu. I samo je neviđeno tvrda pozicija Vašingtona opametila režim Alijeva i primorala ga da prekine neprijateljstva. Alijevski režim je na dva sastanka Saveta bezbednosti UN čuo mnogo neočekivanih optužbi na svoj račun stalnih predstavnika zemalja: I to agresija, invazija,
I samo je ruski stalni predstavnik sa inteligentnim izrazom lica dugo i istrajno govorio okupljenoj javnosti o „naporima“ Rusije da „uspostavi mir“, a ni reči o narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, o nedopustivosti agresije na teritoriju jedne suverene države, „pa, uzbudili su se“, obe strane“... Istovremeno, ovo je bio jedan od retkih sastanaka Saveta bezbednosti UN poslednjih meseci, kada Rusija nije bila vezana za stub, a Baku je shvatio da je ostao sam, a Moskva je jednostavno „skočila“ i počela da spasava svoju reputaciju. Erdogan je saopštio i da mu je „Alijev rekao da je završio operaciju“, a to je bio signal da je, vreme da se povuče.
Tako je poseta predsednice Predstavničkog doma američkog Кongresa Nensi Pelosi Jerevanu 17-19. septembra nakon ovih događaja dobila nova značenja, I postala istorijska. Poseta je planirana pre nekoliko nedelja i pala je uoči Dana nezavisnosti Jermenije. U početku je bila usmerena na podršku demokratskim reformama, suverenitetu i nezavisnosti zemlje, koja je već nekoliko godina pod moćnim hibridnim uticajem Moskve i njene „pete kolone“.
Po dolasku u Jerevan, tvitovala je: „Naši osnivači 1787. više su voleli demokratiju nego autokratiju. Iz generacije u generaciju štitili smo i čuvali njihov izbor. Danas, od SAD do Ukrajine, Tajvana, Jermenije, svet je suočen sa izborom između demokratije i autokratije, a mi ponovo moramo izabrati demokratiju. Jermenija nam je važna i mi u ime Кongresa najoštrije osuđujemo smrtonosne napade Azerbejdžana na Jermeniju, napade na teritoriju Jermenije“, I rekla Nensi Pelosi, obraćajući se novinarima posle sastanka sa predsednikom Nacionalne Skupština Jermenije Alenom Simonjanom.
A gde je Rusija? Rusija je zapravo uskratila Jermeniji pomoć u odbijanju agresije i otklanjanju njenih posledica. Posle rata 2020. godine, sudeći po neospornim izjavama raznih ličnosti u javnosti, „savezniku“ nije isporučila ni jedan patron. Da, paralelno je iz ODКB „poslata“ komisija da „pripremi izveštaj“, iz organizacije u kojoj Jermenija, kako se ispostavilo, nema saveznika, kao što nije imala ni pre svega ovoga. I takođe je važno shvatiti da nas Rusija, u kontekstu tekućeg rata protiv Ukrajine, neće snabdevati ničim drugim. Čak i ako zaista želi. ODКB je nula bez “štapa” po pitanju bezbednosti i ista nula u snabdevanju oružjem, ali ima više nego dovoljno ograničenja u vojno-tehničkoj saradnji sa drugim zemljama i samo toksičnost. Dakle, pitanje koje postavljaju političari i društvo o hitnoj potrebi za izlaskom, barem je suspenzija članstva u organizaciji sasvim očekivana i prirodna. „Demokratija, suverenitet i teritorijalni integritet Jermenije su važna pitanja za Sjedinjene Države i Sjedinjene Države žele da pruže efikasnu podršku u tom pravcu“, rekla je Pelosi, misleći na članstvo Jermenije u ODКB i nedavne kritike ove organizacije od strane Jermenija. „Odluku, naravno, donosi Jermenija, tu možemo da pričamo o našoj spremnosti“, rekla je ona.
Tri međusobno povezana alata su efikasna u održavanju Alijeva u granicama pristojnosti: prvo je konsolidacija međunarodnog pritiska, drugo je sposobnost da se nasilno odgovori na nasilne akcije, a treće je pregovarački proces bez Rusije, pa čak i uprkos Rusiji. Da bi koristila sva tri alata, Jermenija mora da oslobodi svoj vrat i ruke od svega ovog lepljivog „vekovnog prijateljstva“, a prvi korak treba da bude napuštanje ODКB. Svi naredni koraci – EAEU, ZND, baze u Jermeniji, odnosi sa susedima, povratak na Sporazum o pridruživanju sa EU, ponovno pokretanje odnosa sa Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima – moraju biti integrisani u strategiju za reviziju celokupne politike upravo u kontekstu kompleksnog odnosa sa Rusijom, bez obzira na zastrašivanja, histeriju, ucene, TV vriske iz Moskve. Toga se ne treba plašiti, najgore je sada sam strah. Кao i oklevanje i sporost u procesu donošenja odluka adekvatnih situaciji. Jedini ograničeni resurs je vreme. To nam možda neće biti dovoljno ako nastavimo sa praksom ritualnih okupljanja sa bezvrednim ljudima iz Putinovog harema.
Кrvavi predator se pretvorio u lažnog dinosaurusa napravljenog od papir-mašea, koji samo škljoca svojim bezubim čeljustima za zabavu javnosti, a ukrajinska vojska, koja je za nekoliko dana dobila lend-lease u režimu „uzmi što više”, nastaviće da zadaje razorne udarce sve dok ne uništi ovaj(ruski) zločinački crnostotinaški režim.
Dakle, na kraju, gospodo, nemamo više šta da radimo tamo već duže vreme. Vreme je da se stavi tačka na ovu sramnu stranicu jermenske istorije, da se krene ka post-ruskom svetu.
Balkanski narodi su prolili more krvi tokom veka “bratskog spasavanja“, a na putu ka slobodnoj, nezavisnoj i mirnoj evropskoj budućnosti, shvatili su da jedino od čega zaista treba da se spasu jeste od ovakvih „spasilaca“, posle kojih spas dolazi sam po sebi. I nama bi bilo vreme, došlo je naše vreme da skupljamo kamenje, i nema vremena za odlaganje. Jermenski borac na bojnom polju i Amerika onlajn zaustavili su ovaj put rat i vreme je da se ono što je postignuto konsolidujemo hitnim političkim i institucionalnim rešenjima.
Imperijalna Rusija će i dalje gaziti na iste “grabulje”, ona se ne može odučiti, i zbog toga će uskoro naći svoju smrt. A mi po Promislu idemo dalje i nastavljamo svoju Istoriju. I neka Gospod zaštiti jermenski narod i Slobodnu i nezavisnu Republiku Jermeniju.
Autor: Darko Obradović