Autor : Jovan Babić
Počelo je da se priča na u javnosti na televizijama da će EU da pogodi strašna ekonomska kriza pošto će sankcije koje su uveli Rusiji zapravo da se obiju njima o glavu. Naravno tu je ona da će se Evropa smrznuti kada Putin zavrne gas. Ali kao I svako čudo koje smo čuli na televiziji potrebno je videti da li I brojke to kažu.
Zvanično predviđanje EU od 10 februara (Link)
Nakon snažnog oporavka od 5,3% u 2021., sada se predviđa da će ekonomija EU rasti za 4,0% u 2022. godini, kao u evrozoni, i za 2,8% u 2023. (2,7% u zoni evra).
Zvanično predviđanje EU od jula 2022 (Link)
Predviđa se da će realni BDP porasti za 2,7% u 2022. i 1,5% u 2023. u EU i za 2,6% u 2022. i 1,4% u 2023. zoni evra. Revizija u odnosu na letnju prognozu je 1%.
Možemo videti da je predviđanje rasta BDP-a pre početka invazije bila 4% da bi u julu bila smanjeno na 2,7%. Treba napomenuti da što više vremena prolazi I procena je preciznija jer je već prošlo pola godine I to je poznato a za ostatak godine važi predviđanje, tako da je ono uvek preciznije I možemo da se oslonimo na predviđanje iz jula sa veoma velikom sigurnošću da će ekonomija toliko I porasti. S obzirom da je uračunat I uticaj invazije kao I energetske krize koju je povukla za sobom možemo reći da je Ruska invazija na Ukrajinu umaljila rast BDP-a EU za oko 1,5%.
2022 godina je trebala da bude godina kada će negativan uticaj korone na ekonomiju biti mali, u odnosu na prošlu godinu, ali kako su sva zatvaranja gradova bila politička odluka(ne nužno racionalna) I kada se pojavio novi politički problem on je samo pojeo stari problem I sada korona više nije broj 1 vest u medijima. Ovo neki u šali kažu da je Putin izlečio svet od korone. Kada se pojavio nov politički problem, geopolitički, na koronu je zaboravljeno u EU I ne treba očekivati restriktivne mere EU koje su usmerene na koronu, ujedno takva restriktivna politika je loša I po ekonomiju. Sada kada je najveći problem invazija na Ukrajinu, EU ekonomija će imati vetar u leđa jer se na koronu zaboravilo, a u drugim delovima sveta gde je Invazija na Ukrajinu manje bitna koron je I dalje važna tema, poput Kine koja je ujedno I najjači konkurent EU ekonomiji. Kina ima nultu kovid politiku koja u velikoj meri utiče na rast ekonomije. Možemo reći da je ekvivalent negativnom uticaju invazije na EU ekonomiju Kineska korona politika.
Pored korone postojao je još jedan problem a to je problem snabdevnih lanaca koji je bio I pre same invazije koji je u velikoj meri izbledeo u odnosu na raniji period. Najpoznatiji predstavnike te krize je kriza procesora, tj. snabdevanja procesorima. Sama kriza sa procesorima se bliži kraju pošto će se ponuda povećati u drugoj polovini 2022. Od marta 2022. godine potržanja za potrošačkom elektronikom opada te se očekuje da do kraja godine tržište procesora prebrodi ovu krizu. (Link)
Global Supply Chain Pressure Index (GSCPI)
Možemo videti da se pritisak na snabdevne lanca smanjuje i da će uskoro da se vrati u normalu, posle povećanog pritiska koji je došao sa koronom.
EU ekonomija je pre invazije imala daleko jači negativni uticaj na ekonomiju, koji je bio za vreme korone, nego što se sada predviđa zbog sankcija koje su uveli Rusiji.
Gas
Gas je u Evropi počeo da poskupljuje od marta 2021 kada je bio 6,13$/mmbtu, da bi u decembru 2021 bio 38,09 $/mmbtu. Potom cena opada do februara(27,23$) da bi bila u marta(42,39$), potom je cena u junu(33,56$), pa raste u julu(51,33$) i u avgustu(70,04$) dok se u septembru očekuje niža cena nego u avgustu. Možemo videti da je cena gasa tokom 2022, u proseku, na nivou koji je bio u decembru 2021. ali I dosta skuplje nego inače kada je cena bila 5-6 $/mmbtu.
Treba napomenuti da je gas u Americi 5 I više puta jeftiniji od Evropskog, dok je Japanski duplo jeftiniji od Evropskog.
Nafta
Nafta je toko 2021 imla prosečno vrednost od malo više od 70$, da bi u januaru 2022 bila 84$ odakle počinje da raste na 116$ koliko je bilo u junu, posle toga trend je opadajući te je u avgustu cena 96$.
Ugalj
Ugalj je počeo da poskupljuje od marta 2021. kada je bio 90$ te je rastao do Oktobra 2021 kada je bio 200$. Posle toga je cena pala, posle čega je opet počela da raste te je u februaru 2022 bila 200$, posle invazije je porasla na 300$.
Soja
Soja je u februaru 2022 bila 661$ da bi počela da raste do juna kada je bila 737$, posle toga je usledio pad pa je u avgustu cena soje bila 671$.
Kukuruz
Cena kukuruza u fabruaru 2022 je bila 292$, posle toga usledio rast do aprila(348$) posle aprila je usledio pad da bi u avgustu cena bila 289$
Pirinač
Pirinač je bio veoma stabilan, oscilacije cene su bili manje od 5% , sa najvišom cenom u maju posle koje blago opada cena I trend je opadanje cene.
Pšenica
Pšenenica je na istom nivou u avgustu kao I što je bila u februaru, s time da je cena skočila pa pala u tom periodu, taj skok možemo pripisati ruskoj invaziji. Visoka cena pšenice na svetskom tržištu je bila I pre invazije.
Govedina
Govedina je imala prilično stabilnu cenu sa oscilacijama do 3%, od početka invazije.
Piletina
Piletina je od početka invazije imala maksimalni skok cene od 30% da bi u avgustu pala na 3,32$, cena u februaru je bila 2,83$.
Šećer
Šećer je u EU pojeftinio za 10% od početka invazije.
Pamuk
Pamuk je od početka invazije do avgusta pojeftinio za 10%, između februara-avgusta cena je skočila pa pala pre avgusta.
Urea
U februaru je bila 745$ da bi u avgustu bila 591$, možemo videti da je urea dosta pojeftinila od početka invazije. Sama urea je bila 3x jeftinija pre 2 godine ali je od tada rasla cena sve do novembra 2021 kada je cena bila 900$.
Aluminijum
U februaru cena je bila 3245$ da bi u avgustu cena bila 2430$, možemo videti da je aluminijum drastično jeftinije sada nego pre početka invazije.
Gvožđe
Pre invazije je bilo 142$, u avgustu je 108$, možemo videti da je I gvožđe drastično pojeftinilo. Gvožđe je najskuplje bilo u 2021.
Bakar
U februaru 9943$ u avgustu 7981$, možemo videti da je I bakar pojeftinio od početka invazije.
Olovo
U februaru 2296$, u avgustu 2072$.
Kalaj
U februaru 43983$, u avgustu 24647$, možemo videti drastično pojeftinjenje.
Nikl
Nikl je ostao na istom nivou u avgustu u odnosu na februar, između je bio drastičan skok ali isti takav pad sve u tom periodu februar-avgust.
Cink
Cink je ostao na istom nivou u avgustu u odnosu na februar, sa skokom i padom cena između ta dva datuma.
Zlato
U februaru 1856$, u avgustu 1764$.
Srebro
U februaru 23$ u avgustu 20$.
Platina
U februaru 1049$ u avgustu 908$.
Ako podelimo u tri velike grupe sve proizvode Energije, Ne-Energije, Plemeniti metali videćemo kako su se kretali cene osnovnih proizvoda na tržištu, paritet cene je odnos cene sa cenom koja je bila u 2010. i ta cene iz 2010 ima vrednost 100. Tri poslednje grupe Metali i minerali, drvo, hrana su deo prethodne grupe Ne-Energija.
Indeksi cena, vrednost indeksa 2010 je bila 100
|
|
Energija |
Ne-Energija |
Plemeniti metali |
Metali i minerali |
Drvo |
Hrana |
|
Februar 2022 |
131 |
128 |
142 |
131 |
88 |
141 |
|
Mart 2022 |
163 |
139 |
149 |
141 |
85 |
157 |
|
April 2022 |
153 |
139 |
148 |
138 |
83 |
158 |
|
Maj 2022 |
160 |
133 |
139 |
122 |
80 |
159 |
|
Jun 2022 |
170 |
128 |
138 |
115 |
79 |
151 |
|
Jul 2022 |
168 |
116 |
129 |
100 |
77 |
138 |
|
Avgust 2022 |
171 |
116 |
132 |
103 |
77 |
136 |
Metali i minerali su pojeftinili za 22% u periodu februar-avgust, sa rastom i pradom cene tokom tog perioda.
Plemeniti metali su pojeftinili sa 142 u februaru na 132 u avgustu ili 7%. U tom periodu cena je porasla pa se smanjila.
Energija je poskupela sa 131 u februaru na 171 u avgustu ili 23%.
Ne-Energija je pojeftinila sa 128 u februaru na 116 u avgustu ili 10%.
Hrana je pojeftinila sa 141 u februaru na 136 u avgustu ili 4%.
Možemo primetiti da sve grupe imaju isti trend a to je kratkotrajno poskupljenje posle početka invazije koje traje u periodu mart-jun a da posle toga dolazi do snižavanja cena. Nagli porast cena posle invazije može da se poveže sa špekulacijma trgovaca, pošto se tada još nije znalo koji će biti ishod invazije i kako će on uticati na ekonomiju. Kada se situacija na frontu stabilizovala, tako su se i cene stabilizovale i vratile u normalu.
Cene imaju neki svoj tok kretanje i bez invazije, svakako bi neke cene išle dole a neke gore, invazija, samo u ograničenoj meri, može da utiče na taj proces. Sa izuzetkom gasa koji je u velikoj meri bio u Ruskoj kontroli i kao takav igrač Rusija je mogla da naglo poveća cenu gasa svojim ponašanjem. U ostalim sferama moć Rusije je minimalna i ograničena.
1. Onaj ko je oštećen oštečen je 100% a onaj ko je samo posmatrao kako se to desilo je oštećen 0%.
Kada je neko oštećen, npr. kada osoba A udari osobu B mi kao posmatrči nismo oštećeni tom radnjom i naša šteta od tog događaja je 0%, a osoba B koja je primila udarac ima štetu 100% od tog udarca. Tako isto važi i za gas, kompanije koje se bave gasom ili imaju proizvodnju gde je gas uključen u većoj meri i ima uticaj na cenu krajenjeg proizvoda, te firme će biti oštećene kao i njihovi zaposleni. Ljudi koji se greju na gas će biti oštećeni jer će morati da plate više ali zato neko ko ne radi u firmi koje će biti oštećena gasnom krizom i ne greje se na gas, imaće 0% štetu od porasta cene gasa. Tako da će biti oštećenih od gasne krize u EU ali oni će biti manjina koja ne može da donese političku prevagu u državama gde postoji stabilna vlada, jedino mogu da budu pijuni hibridnog rata koji bi sprovodila određena država koja ima interes da dođe do političkih nemira u EU. Spoljno finansirani nemiri, tačno određenih grupa(grupe koje su pogođenje visokom cenom gasa ili oni koji su podložni infalciji) će biti ranjive za političku propagandu.
2. Cena koštanja
Cena koštanja je cena koja je potrebna da bi nastao jedan proizvod. Uzima se proizvodna cena nekog proizvoda ali i cena istraživanja i razvoja kao i cena marketinga i distribucije proizvoda i svi ostali troškovi koji su nastali da bi se napravio taj proizvod. U slučaju gasa vidimo da je potrebno gas transportovati do kupca, da je potrebna oprema koja bi se koristila da od tog gasa nastane nešto korisno, npr da se ugreje prostorija potrebni su i kotao i radijatori, plaćaju se zaposleni u firmama koje se bave delatnošću gasa itd. Ono što vidimo je sledeće: krajnja cena gasa ili grejanja zavisi od mnogo komponenti a jedna komponenta od toga je gas. Ako kažemo da će gas biti 6x skuplji nego što je bio do sada, a gas čini 20% od krajnje cene proizvoda, poskupljenje finalnog proizvoda bi bilo duplo. Primer, cena finalnog proizvoda je 100 dinara, cena gasa koji je potreban da nastane ovaj proizvod je 20 dinara a ostali troškovi su 80 dinara. Kada gas poskupi 6x, cena gasa koji je potreban da se napravi proizvod bila bi 6x20=120 dinara, a ostali troškovi ostaju 80 dinara, tako da bi cena novog proizvoda bila 120+80=200 dinara.
Vidimo da i kada cena gasa drastično poskupi ona može da podigne cenu finalnog proizvoda u industriji za manji deo, ne veliki deo kako neki pričaju. U cenu proizvoda koji izlazi iz industrije utiču plate radnika, plate održavanja pogona, cena ulaznih sirovina, plate uprave, pravnika, ekonomista, inženjera, marketinga, posle toga plaća se distribucija proizvoda i prodaja proizvoda. U industriji gas čini jako mali deo finalne cene proizvoda, osim kod nekih izuzetaka koji su jako retki. Daleko više utiče na cenu grejanja, kako preko sistema centralnog grejanja tako i sistema za individualno grejanje.
U medijima uvek odjekne kada skoči cena gasa ali gas koji EU kupuje nije medijska senzacija već realna nabavka, gas se kupuje po nižim cenama nego po onim što odjeknu u medijima. Velike količine gasa koje stižu u EU su količine koje su ranije ugovorene i tada su i cene ugovorene, koje su bile deleko niže. Skup gas EU plaća samo za određene količine, shodno tome cena gasa koji je sada u EU skladištima je jeftiniji nego što se u medijima množi najviša cena gasa koja je bila u novinama sa količinama koje su im potrebno za celu zimu, ali to je preuveličavanje.
Euro je 4 juna 2021. godine vredeo 1,22$ od tada kreće pad eura da bi sada odnos bio 1 Euro=1$. Pad eura je kreneo daleko pre invazije na Ukrajinu ali se trend pada evra nastavio tim tempom, osim jednokratnog pada eura sa 1,12$ koliko je bilo 24 februara na 1,05$ koliko je bilo 30 aprila, osim toga trend pada eura prati tempo koji je nastao pre invazije.
Pozitivna strana pada eura je konkurentnija cena izvoznog proizvoda iz EU na svetskom tržištu. Takav pad vrednosti evra će olakšati izvoznicima iz EU da im proizvod ostane konkurentan na svetskom tržištu, samo što će pogoditi građane koji mogu sada manje da kupuju uvozne proizvode. Porast cene energenata u EU i depresijacija eura će držati izvoz EU konkurentim ali i onemogućiti građane EU da puno troše energente koji dolaze iz uvoza, već će ih naterati da razmišljau o štednji i u praksi ih terati da prihvate zelenu agendu, makar onaj deo koji se tiče energetike.
Kako se snaga jedne države meri relativno u odnosu na sve ostale države, bitno je koliko će u 2022. godini napredovati EU ali i koliko će napredovati njeni konkurentni, da bi smo mogli da vidimo kako će se EU pozicionirati prema ekonomskoj snazi prema svim ostalim zemljama u budućnosti.
Skupi energenti na svetskom tržištu podižu samo krajnju cenu proizvoda, dok se ne pravi razlika između pojedinih zemalja proizvođača koji su konkurenti, svima je skuplji proizvod.
Cena proizvoda iz Kine zavisi i od cene goriva, što je morski transport skuplji to je manje isplativo Zapadnjacima da prebacuju proizvodnju u Kini, u zavisnosti od troška transporta nekada je isplativije da se proizvodnja vrati na Zapad.
Najvažniji konkurent je Kina i predviđa se da će rast biti oko 3-3,5% (MMF 3,3%, Goldman Saks 3%, Nomura 2,8%, ING 4%) samo što treba primetiti trend da što su novija predviđanja manji je i rast. Uzrok toga su veoma restriktivne kovid mere. Rast EU se predviđa na 2,7% i u odnosu na kineski biće manji za manje od 1% što je odličan rezultat jer je ranije razlika bila veća, možemo reći da je EU relativno u odnosu na Kinu smanjuje razliku koja je ranije postojala, isto tako možemo reći da će EU proći bolje nego Kina u 2022.
Turska se bori sa inflacijom koja je prešla 80% i planirai budžetski deficit od oko 6% BDP-a. Argentini se predviđa inflacija od 95% na kraju 2022. Indija će nastaviti da raste svojim tempom. Brazil će imati malo bolji rast nego inače. Rusija će imati pad. Japan, J.Koreja i Tajvan su isto uvoznici energenata kao i EU pa će se u istoj meri provestio kao i EU. Izvoznici energenata poput Saudijske Arabije, UAE, Katara, Kuvajta nisu nikakva konkurencija proizvodima iz EU jer se njihova ekonomija bazira na energentima. Amerika je već ušla u drugi kvartal sa negativnim rastom i predviđa im se slabiji rast ekonomije nego što će imati EU.
Siromašne zemlje u Africi, Aziji i J. Americi nisu nikada ni bili konkurenti visoko razvijenim zemljama EU, jedino je proizvodnja za koju je potrebna niskokvalifikovna radna snaga bila prebacivana iz EU u te zemlje. Kako su energenti poskupeli porasla je i cena proizvodnje u EU ali je porasla i cena transporta iz udaljenih zemalja u EU, pa opet EU proizvodnja ne može da izgubi konkurentnost na Evropskom tržištu, praktično visoke cene energenata na tržištu guraju veću lokalnu proizvodnju.
Počećemo od same Ajnštajnove teorije, specijalne teorije relativnosti: Svi zakoni fizike su isti u svim inercijalnim referentnim sistemima. Inercijalni referentni sistem(IRS) je npr. kada mi stojimo na zemlji i drugi posmatrač stoji na zemlji, tada imamo istu brzinu i isti IRS. Ako mi stojimo, a drugi posmatrač se vozi u automobilu onda imamo različite brzine i različit IRS, u odnosu na tog posmatrača. Vidimo da je jedina razlika u brzini IRS, naša brzina dok stojiemo je 0 dok je brzina automobila 50 km/h. Bitno je da posmatrač koji ima različitu brzinu od drugog posmatrača vidi drugačije stvari, jer je svaka veličina relativna u odnosu posmatrača.
Sada ćemo da uradimo jednu zanimljivu stvar Ajnštajnovom teorijom i integralićemo brzinu da bi smo dobili poziciju. Sada imamo poziciju oba posmatrača, oni posmatraju jedan predmet koji ima fiksno mesto. Pozicija tog predmeta kao i pozicija svakog posmatrača u odnosu na poziciju predmeta određivaće kako će posmatrači da vide taj predmet.
Možemo na primeru šake da objasnimo: dve osobe su okrenute jedna prema drugoj i stoje na nekom rastojanju. Jedna osoba podiže ruku tako da mu je unutrašnji deo šake(deo sa jagodicama prstiju) stoji okrenuta prema očima, dok mu je spoljašnji deo šake(deo sa noktima) okrenut prema drugom posmatraču. Sada dolazi interesantan deo jer se njih dvojca svađaju i svako ima svoju tvrdnju prvi posmatrač tvrdi da na šaci postoje samo jagodice na prstima, dok drugi posmatrač tvrdi da postoje samo nokti na prstima. Ko je u pravu?
Da razumemo poziciju prvog posmatrača: unutrašnji deo šake, na kome se nalaze jagodice, je okrenut prema njemu i on vidi jagodice, shodno tome on tvrdi da postoje jagodice a da nokti ne postoje jer ih on ne vidi.
Da razumemo poziciju drugog posmatrača: spoljni deo šake, na kome se nalaze nokti, je okrenut prema njemu i on vidi nokte, shodno tome on tvrdi da postoje nokti a da jagodice ne postoje jer ih on ne vidi.
Odavde vidimo da oba posmatrača govore istinu, objektivno prenose ono što vide. Kako onda postoji nesporazum?
Da bi svaki posmarač mogao da razume da li postoje i nokti i jagodice na šaci, mora da vidi šaku iz svakog ugla, mora da se nađe na poziciji prvog ali i drugog posmatrača da bi sa sigurnošću mogao da kaže na šaci postoje i nokti i jagodice. Isti predmet izgleda drugačije kada ga gledamo iz različitih uglova ili sa različite razdaljine. Ako gledamo olovku sa dve različite strane videćemo jednu tačku ako gledamo vrh olovke ili ćemo videti štap ako gledamo olovku sa strane. Obe projekcije su tačne i svako ko kaže da vidi ili štap ili tačku je objektivan jer istinito prenosi ono što vidi. Samo što nije dovoljno informisan.
Pitate se kako je objektivan kada njegova tvrdnja da ne postoje nokti ili jagodice na šaci nije tačna? On je merodovana da kaže ono što vidi ali nije merodavan da kaže ono što ne vidi, kada kaže da vidi jagodice ali ne vidi nokte on ne može da garantuje da nokti ne postoje već može samo da kaže da nokte ne vidi ali oni možda postoje ili ne postoje i da je potrebno da se utvrdi da li postoje ili ne, ovaj deo je Šredinger lepo objasnio sa mačkom.
Kada se postavi u medijima argument da neće biti gasa u Evropi jer je Putin zavrnuo ventile ta izjava se može posmatrati kao da je tačna jer ako se zavrne gas iz Rusije neće više biti gasa iz Rusije u Evropi što je tačno. Ali onda dolazi drugo pitanje na red koliko je gas iz Rusije imao udeo u Evropskoj potrošnji gasa, da li je moguće naći nove izvore snabdevanja gasa, kao i da li ih je moguće obezbediti do zime. Onda vidimo da se bez Ruskog gasa može i da Putin nema moć da ucenjuje Evropu putem gasa. Ovo bi mogli da predstavimo kao da ne vidimo celu šumu od jednog drveta.
Još jedan primer medijske manipulacije može da bude američka država Kalifornija i njen guverner Gevin Njusam, u medijima koji ga ne vole samo ponavljaju da se država raspada ali budžetski suficit je skoro 100 milijardi dolara. Upravo ovo ga čini jedni od najozbiljnijih kandidata za predsednika koji će postati jednom.
Isto kao i sa gasom Evropska ekonomija je kompleksnija od jedne komponente. Poskupljenje jedne komponente neće uticati na krah cele Evropske ekonomije. Kada neko kaže poskupeo je ovaj proizvod poskupeo je onaj proizvod to ne znači ništa jer u Evropi ima više od milion proizvoda. Takve vesti su dobre da plaše ljude ali pretpostavka da će zbog jednog proizvoda cela Evropska ekonomija da doživi fijasko je isto kao da kažemo da zbog toga što je jedno drvo u šumi trulo cela šuma ne valja. I bez tog trulog drveta šuma ostaje šuma, malo drugačija ali ipak je šuma. U slučaje Evropske ekonomije vidimo da su inflacija i pad evra krenuli daleko pre Ruske invazije, da se desio rast cena na tržištu u periodu samog početka rata kada se nije znalo kako će se dalje odvijati situacija, otprlike to je bio period od marta do juna, posle su cene počele da se vraćaju na one koje su bile pre invazije. Poskupljenja energenata i sirovina su se desila u tom periodu a sada se cene vraćaju ka cenama koje su bile ranije, osim cena gasa koje su dostigle svoju rekordnu vrednost u avgustu, posle su malo opale ali i dalje su drastično veće nego pre invazije, nafta je na silaznoj putanji od kada je doživela svoj vrhunac.
Statistika razmene proizvoda i usluga između EU i Rusije. (Link)
U 2021, Rusija je bila peti trgovinski partner EU sa 5,8% od ukupne robne razmene.
U 2020, EU je bila najveći trgovinski partner za Rusiju, 36,5% uvoza u Rusiju je bilo iz EU i 37,9% izvoza iz Rusije je išlo u EU.
U 2021, EU je uvezla 162,5 milijardi evra vrednih proizvoda iz Rusije i 10,1 milijardu evra vrednih usluga. Uvoz iz Rusije se zasniva na energentima i sirovinama.
U 2021, EU je izvezla u Rusija 89,3 milijardi evra vrednih proizvoda i 24,4 milijardi eura vrednih usluga. Ukupno 113,7 milijardi evra je EU izvezla u Rusiju. Kada uporedimo to sa BDP-om EU koji je iznosio 14,5 biliona evra ili manje od 1% BDP-a.
Tržišta Rusije, Belorusije i Ukrajine čine oko 2% svetskom tržišta prema kupovnoj moći. Kompanije koje su poslovale na tlu Rusije su lako mogle da donese odluku da se povuku sa njihovog tržišta jer je samo mali deo prihoda bio sa tog tržišta. Sa tim gubitkom će morati da se pomire.
Kompanije koje su napustile tržište Rusije na samom početku invazije nisu donele tu odluku iz moralnih razloga već iz praktičnih.
Rusija je izgubila više od trećine izvoza ali i uvoza kada sankcije EU budu u punom obimu.
Osim moralnih su: Nesigurnost koju sa sobom vuče rat. Nestabilna valuta koja bi mogla da im donese ogromne gubitke. Narušavanje brenda i bojkot zapadnih potrošača zbog odluke da ostanu u Rusiji. Nestabilna politička situacija koja bi mogla da dovede do diskriminacije zapadnih kompanija na tlu Rusije. Bezbednost zaposlenih stranaca u Rusiji za vreme trajanja rata. Rizik od nepoštovanja sankcija koje su uvele zapadne zemlje. Otežana proizvodnja u Rusiji pošto ne bi mogle da se nabave komponente neophodne za proizvodnju, što zbog sankcija, što zbog toga odlaska nekih kompanija iz Rusije. Rat i sankcije iscrpljuju ekonomiju i smanjuju kupovnu moć građana.
U ratu je uvek bilo žrtava, pa biće ih i u ovom. Najviše će stradati ljudi pa tek onda ekonomija. EU će imati žrtve od ovog sukoba sa Rusijom, ali gubici će biti jako mali za EU tako da oni mogu da nastave svojim putem bez Putina uz štetu od gubitak rasta BDP-a od 1,5% ili gubitkom izvoza vrednog 113,7 milijardi evra. Za veliku EU to su mali gubici, za vreme korone su imali daleko veću štetu, jedino što im je bitno je da opstanu konkurentni na svetskom tržištu a sve ukazuje da će tako i biti.
Kriza jedino može biti politička i uvezena. Ekonomski pokazatelji ne pokazuju da treba da dođe do nemira velikih razmera i da nema osnova za takvu situaciju. Šteta koju če pretrpeti EU od ove energetske krize(gas, struja itd), kada se raspodeli će možda biti 100 evra po svakom zapošljenom Evropljaninu mesečno. S obzirom da su plate Evropljanina više hiljada evra, to nije neka stavka koje bi dovela do kraha ekonomije ili to masovnih pobuna protiv države.
Populizam je nezgodna stvar i on cveta u periodu krize i lošeg života, ljudi koji su pogođeni problemom biće osnova za stvaranje nemira. I pored svih rizika ekonomski pokazatelji ne pokazuju da će EU ekonomija biti u situaciji da doživi krah.
Vremenska prognoza za ovu zimu je bitna za EU, ali su zaboravljeni Japan, J.Koreja, Tajvan i Kina koji su veliki uvoznici gasa, shodno tome što oni potroše manje gasa, to će više ostati za EU.
Autor: Darko Obradović