photo ; Corbeau News Centrafrique
Daleko od Evropskih očiju a za srpske medije očigledno u drugoj dimenziji, na Afričkom kontinentu prethodnih 2 godine desilo se nekoliko državnih udara i pučeva koji su ozbiljno uzdrmali Afriku i doneli značajne promene u bezbednosno ekonomskoj konfiguraciji ovog kontinenta. Nakon višedecenijske saradnje sa zapadnim demokratijama nove političke elite Malija, Gvineje Bisao, Sudana, Čada , Burkina Faso, kormilo su okrenule ka Moskvi. Nove pro ruske vlasti Malija su i Evropsku misiju za obuku koja je imala ulogu da obuči bezbednosne snage Malija za održavanje reda i borbu protiv kriminala bukvalno proterali i zamenili ruskim plaćenicima iz Wagnera . Promene su otišle toliko daleko da se na mnogim mestima pored državne vijori i zastava Ruske Federacije.
Analizirajući podatke iz otvorenih izvora mogu se lako prepoznati osnovni činioci u svim državama koje su pretrpele političko nasilje a koje je dovelo do promene spoljno političkog kursa. To su 1.trgovina oružjem sa Rusijom
2.korupcija,
3.Wagner
4.školovanje na Visokoj Komandnoj školi u Rusiji
5. državni udar ili puč.
6. Preuzimanje ekonomija davanjem kredita za velike projekte pre svega u energetici
Krenimo redom. Već dugi niz godina Rusija je glavni partner u trgovini oružjem na Afričkom kontinentu. Samo u prethodnih nekoliko godina ostvaren je profit od 15 milijardi evra. Do tog mesta došla je vodeći istu politiku koju vodi na Balkanu. Putem svojih agenata od uticaja koje ima u medijima i državnim organima pre svega vojskama u Afričkim državama, Rusija je sebe predstavila kao spasioca od Zapadnih osvajača i kolonizatora i zaštitnika suvereniteta. Velika pažnja poklonjena je promociji teze da iza Al Kaide i ISIS koji deluju u Africi stoje upravo zapadne vlade i da je Rusija jedina koja se bori protiv njih. Kada se tome doda indoktrinacija za koju FSB i GRU imaju zaista vrhunske stručnjake, a koja je vršena na namenski odobrenim besplatnim obukama tj.školovanju na Ruskoj Visokoj Komandnoj vojnoj školi za izabrane oficire afričkih vojski, uspeh nije trebalo dovesti u pitanje. Tako indoktrinirani kadrovi bi po povratku u svoju vojsku zauzimali ključne pozicije i bili su glavni nosioci državnih udara i pučeva nešto kasnije. U međuvremenu, Rusija je kao kukavičje jaje u Afričke države instalirala Wagner baze pod formom instruktora koji bi besplatno vršili obuke . Ne treba ni sumnjati da se u tim bazama osim obuke vršilo i prikupljanje informacija o stanju u oružanim snagama i političkom raspoloženju oficira. Na osnovu tako prikupljenih podataka vršena je selekcija kadrova koji će biti učesnici prevrata uz istovremeno delovanje na terenu uz apsolutni legitimitet za boravak u toj zemlji. Kako se radi o zemljama koje su bile na početnim stupnjevima razvoja demokratije , bez opozicije, civilnog sektora, i nezavisnih medija, ne postoje javno dostupni podaci koji ukazuju da su instruktori Wagnera direktno učestvovali u oružanim akcijama koje su dovele do puča ali zaključak se sam nameće.
Paralelno sa navedenim procesima , Rusija nastoji i da što veći broj država dovede u zavisnost od svojih kredita i tehnologija. Pre svega za izgradnju nuklearnih elektrana. Ruanda, Zambija, Nigerija, Etiopija neke su od država kupaca ruske nuklearne tehnologije.
Posledice ovakvog delovanja Ruske Federacije u Africi su već vidljive. Gotovo polovina država odbila je da glasa za rezoluciju UN kojom se osuđuje agresija na Ukrajinu. Netrpeljivost prema SAD u pojedinim državama raste a podrška Putinu ide dotle da se na demonstracijama nose njegove slike i poziva se Rusija da pomogne ( Kongo). Međutim prave komplikacije možda tek slede. EU nastoji da sa Afričkim državama postigne dogovor o transportu gasa što bi dovelo do drastičnog pada zavisnosti od ruskih energenata u narednim godinama. To znači da će režim u Moskvi ostati bez desetina milijardi evra i vrlo je verovatno da to neće posmatrati skrštenih ruku već da će nastojati da gore navedenim metodama destabilizuje Afrički prostor kako se takav dogovor između EU i država Afrike ne bi realizovao , naročito ukoliko sagledamo Rusku reakciju na dogovor Kazahstana i EU o povećanju isporuka nafte . Taj dogovor Rusija minira blokirajući CPC terminal iskompleksirana odlukom Kazahstana da ne prizna nezavisnost pobunjenih teritorija u Ukrajini pod ruskom upravom. I to pod izgovorom zaštite životne sredine dok istovremeno dovodi planetu u opasnost sprovodeći ratna dejstva oko nuklearne elektrane u Ukrajini koju koristi kao štit za svoje artiljerijske jedinice.
Analiza ima za cilj da prikaže način i postupke kombinovanog malignog i agresivnog preuzimanja kontrole državnog sistema od strane Ruske Federacije kako bi se takav scenario predupredio i sačuvala nezavisnost u donošenju odluka.
Autor: Ilija Životić