„Nije u našem interesu“ glasilo je saopštenje filipnske vlade kada su obrazlagali otkazivanje ugovora o kupovini 16 ruskih helikoptera Mi-17. Zbog straha od zapadnih sankcija , ali i jačanja svoje spoljnopolitičke pozicije Filipini su odlučili da opredele 227 miliona dolara za kupovinu američkih „Činuka" . Ovakvo saopštenje je veoma značajno za srpsku spoljno-političku poziciju kojoj je potrebno jasno prestrojavanje u odnosu na procese i događaje koji determinišu međunarodne okvire.
Ruska agresija zauvek je izmenila bezbednosnu dinamiku ne samo Evrope već i šire. Posledice ruskog napada osećaju se i u Africi, i Latinskoj Americi pa i u Aziji. I ako su strane u sukobu Ukrajina i Rusija, posledice osećamo svi. Umesto totalnog rata na tlu Evrope, najrazvijenije države su izabrale primenu člana 51. Povelje OUN.
Današnja Srbija je jasno rešena da očuva regionalnu stabilnost. I to ne zato što je to moderna spoljnopolitička floskula, već zato što je to u srpskom interesu. Zato što je takvom politikom Srbija postala uspešnija, bogatija, bezbednija i poštovanija. Upravo bez takve stabilnosti ne bi bilo lako sprovesti fiskalnu konsolidaciju i reforme sa MMF-om.
Danas se Srbija nalazi pred drugačijim izazovom. Danas se nalazi između jasne strategije razvoja i spoljnopolitičkih odluka. Današnji izbor spoljnopolitičkih partnera i preferencija nije ni iz daleka isti. Format u kome se mogla graditi spoljna i bezbednosna politika na Zapadnom Balkanu više ne postoji, i to ne krivicom Srbije.
Potraga za novim bezbednosnim formatom ne proizilazi iz posledice stvaranja „multipolarnog“ sveta. Nego upravo iz činjenice da je multilateralizam nestao u Evropi tog 24. Februara. Neutralnost, kao jedna od postavki, u međunarodnim odnosima u potpunosti je napušten i prevaziđen koncept, dok formiranje neke blokvoske podele sveta je pusta želja nestručnih zanesenjaka. Priznata neutralnost Švajcarske, nije prepreka za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Da li će Švajcarska ostati neutralna? Hoće, ali u odnosima između Francuske i Nemačke, ili Velike Britanije. Po pitanju fundamentalnih vrednosti – tržišne ekonomije, demokratije, ljudskih prava očigledno nema neutralnosti.
Kakav je to novi bezbednosni format ? Članstvo u NATO-u je doživelo svoju ponovnu afirmaciju. NATO je postao bogatiji za dve ozbiljne i uspešne države, Švedsku i Finsku. Ruska spoljnopolitička projekcija svedena je na države trećeg sveta, koje se sa svojim ranjivostima ne smatraju globalnim i regionalnim činiocima. U prilog tome ide i odluka Filipina da otkaže nabavku ruskih helikoptera. Do skora manje više atraktivna ruska vojna industrija gubi svoje klijente. Uz kratko objašnjenje koje će mnoge države dati, a ono glasi „nije u našem interesu“.
Blokovska podela bar u Evropi ne postoji. Globalna mapa interesa i vrednosti pruža nam privid podeljenosti, a koje nije nužno konfrontirajuća. Najznačajniji primer je skupina BRIKS, niko od tih država nije zapretio recipročnim merama Zapadu, a u korist Rusije. Podela karata se dodatno meša i odlukom Kazahstana da zabrani javno isticanje simbola ruske agresije, misli se na slovo Z. Postupak Kazahstana, članice ODKB-a, upućuje nas da Rusija više nije u stanju da privuče ni svoje bezbednosne saveznike. Smatraju da to nije njihov rat, a sudbina opstanka ODKB-a posle fijaska u Jermeniji nalazi se pod znakom pitanja. Da li će ovaj hibridni ruski savez potrajati godinu dana ili par meseci manje je važno. On ne funkcioniše. Ni jedna suverena država ne želi da se pridruži ovom savezu. Sva je prilika da će Kazakstan napustiti ODKB, dok je NATO legitimizovao svoju ulogu.
Neintegrisane države u novonastalim okolnostima nalaze se pred izborom. Ili će ko Filipini iskoristiti situaciju da kroz bezbednosne aranžmane potraže silu zaštitnicu, ili se mogu naći u unakrsnoj vatri između Rusije i Zapada. U takvoj situaciji ni jedna ni druga strana neće imati obzira.
Pre nekoliko dana situacija na Tajvanu je mogla da se izmakne kontroli. Kineska post festum demonstracija moći lako je mogla da izazove tragediju i prouzrokuje rat. Liderska uloga NR Kine se nalazi na globalnom ispitu. Taj ispit se razvukao. NR Kina do sada nije uspšeno rešila ni jednu svetsku krizu. Pandemija korona virusa samo je ogolila interes za dominacijom i projektovanjem svog društvenog modela, niko ne postavlja pitanje koliki je teret ponela Evropa, dok je Kina postala globalna prodavnica zaštitne opreme. I opet se postavlja pitanje kredibiliteta savezništva, Ukrajina koja je zaslužna sa modernizaciju kineske armije, od nosača aviona do krstareće rakete vazduh-zemlja, danas je napuštena od Kine koja je odabrala ruski narativ vezano za agresiju. Toliko daleko se otišlo da su sa interneta izbrisani proukrajinski natpisi i vesti. Kada je 141 država osudila rusku agresiju NR Kina je ostala tiha. Sa pravom se mora preispitati koje posledice nose bezbednosni aranžmani sa ovom državom, da li bi Kina odabrala Srbiju ili Rusiju?
Kroz dva najatraktivnija primera sagledali smo da ova „izazivačka strana“ ni jednoj evropskoj državi ne može ponuditi bezbednosni format koji će istovremeno omogućiti i bezbednost i ekonomski razvoj. Dok su sa druge strane ekonomski aranžmani značajno ograničeni i predstavljaju indirektnu opasnost. Iz razloga geografije, ekonomije i bazičnih vrednosti nije potrebno dodatno elaborirati pogubnost takvog izbora. Novi strateški koncept NATO-a je svojevrstan putokaz pojedinačnim državama. Kako onima u NATO-u, tako i ostalima koji žele da sarađuju sa članicama NATO-a.
Potreba za silom zaštitnicom koju je oličavala Rusija od 2008. godine postala je kontraproduktvina. Zamenu ne treba tražiti u NR Kini. Izlaz je potrebno potražiti u aktiviranju bezbednosne komponente inicijative „Otvoreni Balkan“, a kasnije i kroz jačanje bezbednosno-odbrambenih aktivnosti sa SAD i NATO. Možda jeretički zvuči, došlo je vreme za aktiviranje MAP-a (akcionog plana za članstvo) Srbije u NATO. Treba imati na umu da parametri između kojih kormilari srpski brod su članstvo u EU, ekonomski razvoj, dijalog Beograd-Priština i bezbednost. Dakle, u našem je interesu!
Autor: Darko Obradović