Perspektiva Zapadnog Balkana u senci globalne konfrontacije

Perspektiva Zapadnog Balkana u senci globalne konfrontacije

Zapadni Balkan je rusku agresiju na Ukrajinu dočekao sa gomilom otvorenih pitanja. Proces normalizacije odnosa na relaciji Beograd-Priština nalazi se fazi intenzivne nege, mnogi već prognoziraju kliničku smrt. Da li je to ispravna dijagnoza? Pokušaćemo da analiziramo u narednim redovima. Situacija u Bosni I Hercegovini ne čini se ništa boljom nego pre 24.februara 2022. Sobranje Severne Makedonije usvojilo je Makronov predlog I možemo reći da je Severna Makedonija načinila još jedan značajan korak u pravcu EU integracija, gde je jasno razgraničila da li da u dilemama 19. Veka traži izgovore za sputavanje punih Evroatlantskih integracija ili želi da ide napred. Crna Gora se još uvek oporavlja od možda najveće krize od svoje nezavisnosti. Pokušaj državnog udara 2016. godine čini se blagom prehladom ukoliko pogledamo današnju situaciju. Država sa pola miliona stanovnika nalazi se u blokadi već dve godine. Versko-identitetska pitanja postala su glavni činioc političko-društvenog života. Istovremeno noseći veliki razorni potencijal da podele crnogorsko društvo u potpunosti. Srbija predstavlja jedinu državu u Evropi i na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankcije prema Ruskoj Federaciji. Sudeći po javno izrečenim izjavama postavlja se pitanje da li će Srbija ostati na takvom kursu nakon formiranja nove vlade. Srbija kao država sa najviše privučenih stranih direktnih investicija na ZB tokom 2021. godine I snažnim ekonomskim potencijalom, ujedno pod velikim teretom prošlosti nalazi se na vekovnoj raskrsnici. Od izbora koje bude napravila Srbija zavisiće I razvoj situacije u Bosni I Herecegovini, ali I Kosovu I Crnoj Gori. Bezbednosno nepovoljna sitaucija nastala samoproglašenom nezavisnošću Kosovoa pronašla je svoj dnevnopolitički pandan u Bosni I Hercegovini I njenom entitetu Republici Srpskoj. Retorički prijemčiva ali u potpunosti različita situacija često se predstavlja kao sistem spojenih sudova. U logici posmatranja međuzavisnosti Kosovo-Republika Srpska, tokom 2021. godine javnosti je predočeno nekoliko non-papera. Do sada nije u potpunosti razjašnjeno ko su njihovi kreatori. Jedan od tih non-papera je pripisivan I slovenačkom premijeru Janši. Dubljom analizom sadržaja predočenih ideja iz non-papera možemo da zaključimo da su pisani sa motivacijom da problemi nikada ne budu rešeni, već samo da očekivanja budu podignuta.

U cilju boljeg razumevanja kuda može ići Zapadni Balkan od suštinske važnosti je razumevanje političkih, bezbednosnih I ekonomskih procesa. U kontekstu Srbije uviđamo da Srbija predstavlja jednu sublimaciju političkih, bezbednosnih I ekonomskih procesa koji su u mnogim slučajevima nespojivi I dolaze u međusobnu koliziju. Dok ipak sa druge strane daju određene rezultate koji si povoljno reflektuju na ekonomski standard građana Srbije.

Bezbednosna perspektiva Zapadnog Balkana je poprilično šarolika sa nekoliko procesa I tendencija. Prvi process je da ceo Zapadni Balkan ima za cilj punopravno članstvo u EU. Drugi process je punoporavno članstvo u NATO sa izuzetkom Srbije, I donekle Bosne I Hercegovine. Treći proces je jačanje regionalne ekonomske saradnje, gde imamo prisutnu inicijativu Otvoreni Balkan, koju bez rezerve podržavaju SAD. Četvrti process je ishod sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda I Prištine.  Peti process koji nažalost još uvek traje jeste pomirenje I poverenje, čiji je najegzaktniji primer situacija u Bosni I Hercegovini.

Navedeni procesi imaju svoje datosti u tome da su u manjoj ili većoj meri zavisni od spoljnih faktora. Vizija o ishodu okončanju ovih procesa ne predstavlja jedinstveni spoljnopolitički interes svih globalnih igrača. A ostvarenje interesa EU na Zapadnom Balkanu ne nosi iste posledice u odnosu da kojim slučajem Ruska Federacija prevagne sa svojim interesima, ili NR Kina. Potonja dva aktera direktno teže izolaciji ovog prostora I svojim postupcima nose određenu dugoročnu štetu narodima ZB.

Retrogradne politike zasnovane na strogim etno-nacionalnim podelama I granicama doživele su svoj krvavi sunovrat tokom devedesetih godina. Ostaje poprilično zamagljeno da li ekstremne I na realnosti neutemeljene politike dolaze kao vid populizma I skupljanja jeftinih poena, ili kao sistematska I planska aktivnost sa mogućim nasilnim ishodima koja može biti podržana spolja. Ukoliko u ugao posmatranja postavimo Bosnu I Hercegovinu - Republiku Srpsku – Srbiju - Kosovo videćemo snažna etno-religijska načela podele kao ishoda koji bi garantovao “večni” mir. Ovakvo gledište ne predstavlja zvaničnu politiku Srbije, upravo suprotno kroz inicijativu Otvoreni Balkan Srbija, Albanija I Severna Makedonija nastoje da uklone birokratske barijere I daju šansu ekonomiji da poveže narode. Prema procenama SAD Otvoreni Balkan u svom punom potencijalu predstavlja ekonomiju od 100 milijardi dolara, a samo zbog graničnih prelaza države Zapadnog Balkana izgube 1 milijardu dolara.

Odsustvo normalizacije odnosa Beograd-Priština,uz odbijanje da se dogovoreno u potpunosti primeni ostavlja prostora za zloslutne scenarije. Zamajac ekonomskog razvoja I politički optimizam moraju jasno pratiti napredak u procesu normalizacije. Čini se da u ovom trenutku proces suštinski stoji, dok se intrige o potencijalnim ishodima nadovezuju jedna na drugu. Koraci koji se preduzimaju I sporazumi koji se potpisuju predstavljaju se kao ustupci ili pritisci, umesto kao potezi ka boljoj budućnosti I napretku.

Na ZB prisutan je neutemeljen scenario o nekakvoj razmeni teritorija po etničkom principu, principu istorijske pravičnosti I nacionalne afirmacije. U praksi bi to značio jedan nepovratan, anti-civilizacijski I veoma riskantan presedan koji ne bi mogla da podrži ni jedna demokratska država EU ili Sjedinjene Države. Hajmo da ne idemo daleko. Zamislimo situaciju da Albanska manjina u većinskim opštinama na jugu Srbije treba da se pripoji Kosovu, a Sever Kosova I srpske većinske opštine Srbiji. Ko može u ime albanski građana Republike Srbije da ih uskrati za viznu liberalizaciju I slobodu putovanja širom Evrope, a koju uživaju kao građani Srbije. Ko može stati iza takvog sporazuma I kako bi on izgledao u praksi? Da li bi takvo rešenje obezbedilo trajni mir I normalizaciju odnosa I članstvo Kosova u OUN? Sva je prilika da ne bi. Slično je pitanje I Republike Srpske koja je nastala kao entiet zahvaljući američkom zalaganju u definisanju Dejtonskog sporazuma. Mnogo je još primera širom Evrope, ali I na Balkanu gde bi proces razmene teritorija po nacionalnom ključu doveo do neodrživosti. Deluje komplikovano, ali imamo već valjana rešenja koje su evropske države implementirale nakon Drugog Svetskog Rata. Samo Nemačka I Francuska imaju tri razorna I krvava rata iza sebe u zadnjih 150 godina, imali su I dosta nerešenih pitanja I samo jedno rešenje. Rešenje u povezivanju iza istih vrednosti, interesa I eknomskog razvoja. Danas su ovi principi stvorili najinkluzivniju formu saradnje oličenu u Evropskoj Uniji. Sigurno je da I Slovačka I Mađarska mogu otvoriti međusobna nacionalna pitanja, kao I Nemačka I Poljska, Belgija I Holandija, Rumunija I Mađarska, Mađarska I Srbija, Srbija I Bugarska, Španija I Francuska pa se ta pitanja ne otvaraju jer je ishod svima dobro poznat, čak I previše poznat na evropskom kontinentu. Dijalog I inkluzija, uzajamno unapređenje standarda I poštovanje osnovnih ljudskih prava I sloboda svakako treba da budu uvek na stolu. Međitim ova pitanja mogu I da završe pod stolom, ili za stolom za kojim ne sede svi zainteresovani učesnici.

Bosna I Herecegovina je zahvaljući etnocentričnom pristupu političkih elita lagano skliznula u poligon za konfrontaciju globalnih sila. Jula 2021. godine imali smo prvu veći konfrontaciju po pitanju izbora Visokog predstavnika za implementaciju mira shodno Dejtonskom sporazumu. Suprotno pravilniku I poslovniku Veća za implementaciju mira Ruska Federacija se usprotivila imenovanju Kristijana Šmita, I pokušala da instrumentalizuje ceo slučaj pred Savetom Bezbednosti OUN. U celom poduhvatu , po prvi put na Zapadnom Balkanu, uplela se i NR Kina. Rezultat ovakvog angažovanja Rusije I Kine dao je lažni podsrek liderima Republike Srpske, koji su celu ovu situaciju, koristeći se emotivnim manipulacijama, pretočili u nekakav spoljnopolitički poen I dodatno afirmisali priču o Istočnoj alternativi. Istovremeno zbog dueta sa Rusijom u izazivanju međunarodnog poredka u Bosni I Hercegovini, Republika Srpska se suočava sa uskraćivanjem finansijske pomoći od strane SR Nemačke. Građani Republike Srpske ostali su uskraćeni za 120 miliona eura pomoći kroz donacija. Političko rukovodstvo Republike Srpske nalazi se pod američkim sankcijama, SR Nemačka čvrsto stoji na pozicijama da sankcije isprati I EU. Ključno pitanje koje se postavlja jeste efekat takvih sankcija I da li one mogu dovesti do rešenja političke krize. Naročito u pogledu toga kako će se Srbi koji žive u Republici Srpskoj identifikovati sa tim sankcijama. Proliferacija dezinformacija I promocija nacionalističkih narativa čini situaciju daleko težom. Političke elite u Bosni I Hercegovini svoju ličnu sudbinu vezuju za narod iz koga dolaze I zbog uspešne kontrole glavnih narativa to im za sada polazi za rukom, dok istovremeno državu vode u sve veću izolaciju, koja se najviše oseća u odsustvu stranih direktnih investicija. Postavlja se pitanje kako se može zastupati nacionalni interes ukoliko se ne može voditi politički dijalog sa Zapadnim centrima odlučivanja. Sve za posledicu ima u  hroničnom iseljavanju stanovništva svih nacionalnosti. Uloga Ruske Federacije nije se promenila I ne predstavlja novi pristup u odnosu na ranije pristupe Zapadnom Balkanu odnosno Balkanu tokom 19. Veka. Vešto se igra na javno I tajno podržavanje različitih, često suprotstavljenih nacionalizama. Današnji cilj ovakvog nastupa u direktnoj je vezi sa spoljnopolitičkim ciljevima, a to je kreiranje pojasa neutralnih zemalja na Zapadnom Balkanu. Koliko je ruski pristup ekstenzivan govore nam I izjave ruskog Ambasador Kalabuhova, koji kaže da u slučaju članstva Bosne I Hercegovine u NATO Rusija mora preduzeti odbrambene korake I da bi to bio antiruski potez. Dakle, ovakve izjave koje nemaju uporište u realnosti ni bezbednosnoj ni političkoj upućuju nas na moguće posledice izbora određenog puta. Danas je Bosna I Hercegovina blokirana država, o investicijama se I ne govori, niti one dolaze. Države koje se izdaju za podržavaoce određenih opcija, takav ishod ne podržavaju ekonomski.

Mogućnost primene sistema spojenih sudova Kosovo – Bosna I Hercegovina je prošla pre 30 godina. Međunarodni procesi danas 2022. više nisu ni približno isti 1989.godine. Parametri iz devedesetih godina, više nisu primenljivi. Današnji okviri su znatno drugačiji, I zahtevaju potpunu integrisanost, koja dolazi kao platform za dijalog I rešenje problema. Podrška Rusije I NR Kine je bez suštine, ograničena je na mali deo njihovog spoljnopolitičkog mozaika, koji nosi razorne posledice za aktere koji se odluče da budu deo njega. U pogledu trgovine podaci Eurostata pokazuju jasnu razvojnu zavisnost Zapadnog Balkana isključivo od partnera iz EU.

 

Rusija i NR Kina se nalaze kao beznačajni partneri u iznosu od 2,7% odnosno 3,2% izvoza Zapadnog Balkana. Dok NR Kina učestvuje sa 11,6% ukupnog uvoza na Zapadnom Balkanu, uz dominatan transfer svoje radne snage I proizvoda narušavajući konkurentnost I dovodeći u opasnost zaštitu životne sredine.

Ruska uloga na Zapadnom Balkanu do sada nije rezultovala ni jednim konstruktivnim, održivim I prosperitetnim rešenjem. Uvek je imala ograničenu ulogu sa ciljem stvaranja novog “Berlinskog zida” od srpskog životnog prostora, koristeći srpski narod kao savremene “graničare” prema Zapadu.  Postoji više emprijskih pojava koje nas uveravaju da bi takva sinhronizacija delovanja bila opasna I štetna.

 Izglasavanje Rezolucije Narodne skupštine o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta I ustavnog poretka Republike Srbije 2007. u čijoj tački 6. se navodi “proglašenje vojne neutralnosti u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma” , ovakvim potezom Srbija je direktno sebe isključila iz evroatlantskih integracija, a zadovoljila je isključivo ruski interes, čak I formulacija o referendumu je formulacija koju koristi ruska propaganda kada nastoji da postavku bezbednosne arhitekture vrati na 1997.godinu. Usmerenje politike u pravcu ne svrstavanja u vojne saveze svoju direktnu posledicu je ispoljilo ubrzo u februaru 2008. kada je Kosovo proglasilo jednostranu nezavisnost. Čime se pokazalo da političko balansiranje I zadovoljenje interesa Ruske Federacije direktno lišava Srbiju mogućnosti da vodi dijalog o svojim nacionalnim interesima kao ravnopravan član evroatlantskog bloka.

 Iz Ohridskog I Prespanskog sporazuma kao I poslednjeg razrešenja situacija na relaciji Bugarska-Severna Makedonija vidimo da je moguće postignuti kompromis u okviru istovetnog vrednosnog kluba, u društvu saveznika. Ne treba biti idealista, sporovi I problemi neće nestati, ali ih je mnogo lakše rešavati unutar iste političko-odbrambene zajednice. Važno je svoja otvorena pitanja artikulisati u okviru savezništva, a izbeći scenarij gde otvorena politička pitanja ostavljaju prostor za globalnu konfrontaciju. A na primeru Beograd-Priština vidimo da je jako teško pronaći rešenja ukoliko postoje suprotstavljenosti u pozicijama. Geopolitički uticaj u prevazilaženju protivurečnosti I integraciji regiona izražen je I prilikom glasanja za Ahtisarijev plan protiv koga je bila Rusija, I to ne zbog Srbije, već zbog svojih interesa po pitanju, u to vreme, Abhazije I Južne Osetije. Argumentacija koju upotrebljava predsednik Putin po pitanju okupacije ukrajinske teritorije jasno nam pokazuje da je Rusija kultivisala nerešen status Kosova čekajući pogodnu priliku da ga instrumentalizuje u svoju korist.

Region Zapadnog Balkana nalazi se u ekonomskoj I strateškoj međuzavisnosti sa Evroatlantskom zajednicom što jasno pokazuju parametri donacija, investicija I spoljnotrgovinske razmene. Svih šest na ZB imaju strateški cilj članstvo u EU. Svi osim Srbije su u direktnoj bezbednosnoj zavisnosti od Evroatlantske zajednice I svoju bezbednosnu politiku formiraju u ovom pogledu. Bezbednosne dileme ostaju poprilično izražene I narušavaju zajedničku viziju budućnosti. U svim kontaktnim tačkama susreću se srpski narod I drugi narodi. Jasno je iz daleka da stanje latentnog I zamrznutog konflikta dugoročno proizvodi izolaciju I potencijalno ekonomsko nazadovanje. Inicijative kao što su Otvoreni Balkan su početni koraci za mnogo šire političke integracije. Žalosno je što Crna Gora, Kosovo I Bosna I Hercegovina još uvek ne pristupaju ovoj pomirljivoj inicijativi. Prisustvo međunarodnih snaga ne može pomiriti istorijsko nasleđe Zapadnog Balkana, već to mora uraditi jasan ekonomski interes I međuzavisnost.

Zapadni Balkan dobrim delom poseduje svoju unutrašnju dinamiku koja je često plod dnevne politike kada je reč o definisanju međusobnih odnosa, dok spoljašnji akteri služe kao pojačivači postojećih protivurečnosti.

Do prekrajanja granica na Zapadnom Balkanu je verovatno da nikada neće doći, dok će oni koji budu zagovarali takve tendecije prouzrokovati isključivo svoju izolaciju. Kada je reč o NR Kini uviđamo tendencije negativnog reflektovanja globalnih odnosa, ali I samog političkog pristupa I sistema. Za očekivati je da odnosi sa NR Kinom u skorijoj budućnosti mogu postati teret za proces evropskih integracija, kao I za ekonomski razvitak. Činjenica da je 5G mreža kineske proizvodnje označena kao bezbednosni rizik, njena implementacija bi bila direktno kontraproduktivna ekonomskom razvoju I široj političkoj integraciji. Pitanja koja će pre ili kasnije zahtevati jasne odluke po pitanju distanciranja od NR Kine mogu biti kompromitovana međuzavisnostima u pogledu ključnih poluga uticaja kroz vlasništvo u strateškoj industriji I kreditnim obavezama proistekli iz, već sada zamrle, inicijative Pojas I put. Sa tim u vezi kako bi se zaustavile negativne tendencije u pogledu Zapadnog Balkana potrebno je ispostaviti jasne ekonomske podsticaje, osnažiti region svežim investicijama koje će biti uslovljene jasnim spoljnopolitičkim odlukama. Projekti poput diverzifikacije snabdevanja gasom predstavljaju dobar primer u pravcu smanjenja ruskog uticaja kroz stvaranje ambijenta poštene tržišne utakmice.

Današnja izolacije Rusije predstavlja odličnu priliku za snažnu ofanzivu EU. Potrebno je inicirati otvoren dijalog kroz stvaranje ministarskog saveta Mađarske, Rumunije, Bugarske I Grčke plus ZB6. Ova jedinstvena platforma treba da omogući demonstraciju jasne političke inkluzije, razmenu iskustva u procesu EU integracija, identifikovanje zajedničkih bezbednosnih prioriteta. Za početak kroz stvaranje Balkanskog centra za vanredne situacije koji bi bio zamena za kompromitovani I nefunkcionalni ruski humanitarni centar u Nišu. Potrebni su odlučni koraci obogaćeni državničkom hrabrošću regionalnih lidera.